U cilju omogućavanja ispravljanja pogrešaka s jedne strane, i što boljeg dokumentarnog istraživanja porodične i društvene istorije s druge, na ovoj stranici objavljeni su podaci o žrtvama rata 1941–1945 na prostoru koja je obuhvatala Jugoslavija. Podaci su dobijeni na osnovu Popisa žrtava rata 1941–1945 koji je sproveden novembra 1964. godine, kao i delimično izvršene revizije popisa koju je sproveo prvo Savezni zavod za statistiku (1995–1999), pa onda i Muzej žrtava genocida u Beogradu (2002–2008). 

Ažurirano 07.08.2013: Čekajući nove podatke iz zemalja bivše Jugoslavije, do sada objavljeni delovi Popisa žrtava rata (Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo i Makedonija) su uklonjeni sa sajta.

Ovaj popis, koji je ovde objavljen za neograničenu javnu upotrebu, je nepotpun i daje poimenični pregled nespornih žrtava rata (56-59% od procenjenog broja stradalih), iako i među ovim podacima se nalaze još dosta grešaka koju se mogu prepoznati i ispraviti samo dobro upućeni poznavaoci lokalnih (posle)ratnih dešavanja. U tom pogledu, ovi podaci trebaju se svakako posmatrati kao indikativno sredstvo umesto konačnog odgovora o sudbinama pojedinaca stradalih u Drugom svetskom ratu i poraću.

O Popisu žrtava rata 1941-1945

Popis je pripremila Savezna komisija za popis žrtava rata, koju je 1964. formiralo Savezno izvršno veće SFRJ, u cilju stvaranja dokumentacije za pokretanje odštetnog zahteva prema Nemačkoj, a sproveo ga je Savezni zavod za statistiku.

Rezultati popisa, iako obrađeni, sa naznakom za internu upotrebu, bili su tretirani kao državna tajna. Popis nikada nije stavljen na uvid javnosti kako bi se mogao dopuniti spisak stradalih dok je još bilo relativno mnogo svedoke. Osim malog broja po spisku podeljenih izveštaja, preostali deo tiraža je posebno čuvan, a potom uništen početkom osamdesetih godina.

Savezno izvršno veće SFRJ skinuo je embargo sa tih podataka krajem osamdesetih, pa je Savezni zavod za statistiku izvršio ponovni unos i ponovnu obradu svih podataka te sačinio bazu podataka o popisanim žrtvama rata. Štampan je spisak svih skoro 600.000 popisanih žrtava, kao i posebne knjige žrtava rata u NDH i žrtava rata Jevreja, ali u tiražu od svega desetak primeraka, samo za potrebe najviših državnih organa i naučnih institucija. Po jedan primerak dostupan je javnosti u bibliotekama Republičkog zavoda za statistiku, Arhiva Jugoslavije i Muzeja žrtava genocida.

Njime, najverovatnije, nisu obuhvaćene (ili sa samo malim delom obuhvata) ideološki nepodobne žrtve, kao i one o kojima nije imao ko dati podatke, uz slučajno propuštena imena žrtava. Žrtve nastale na drugoj strani — u četničkim, domobranskim, ustaškim i sličnim formacijama ili streljane od strane ili po naređenju partizanskih vlasti — nisu ni popisivane. Uz to, Jevreji su stradali u ogromnom procentu, a ipak za dobar deo žrtava među Jevrejima nije bilo preživelih članova porodice da daju podatak. Slično je bilo i sa Romima, kao i u slučajevima nekih manjih izolovanih grupa bilo koje nacionalnosti. Konačno, talas migracije nakon rata je mnoge svedoke prebacio na potpuno drugi kraj zemlje. Stoga se može reći da popis daje donju granicu broja žrtava, koja je, sasvim izvesno, značajno premašena.

— Srđan Bogosavljević, Drugi svetski rat — žrtve. Jugoslavija (2001).

Vidite i web stranicu na portalu Muzeja žrtava genocida.

Razni članci o ovom popisu i o demografskom okviru ovih podataka možete naći na ovoj stranici. Pregled drugih online baza podataka i žrtvoslova možete naći ovde, i spisak raznih institucija koje vas mogu pomoći u traganju za žrtvama rata ovde.

---